PROBLEMI SA TRUDNOĆOM

ZIVOT SPERMATOZOIDA

Koliko dugo spermatozoid može da živi na otvorenom zavisi od uslova okoline. Na otvorenom vazduhu, spermatozoid u proseku živi desetak minuta dok u specijalnim kontejnerima više od nekoliko sati.

Koliko dugo sperma moze da zivi zavisi od uslova i okoline. Spermatozoidi na otvorenom vazduhu ne mogu da žive dugo (može se meriti minutima) jer za to ne postoje adekvatni uslovi, ali kad dospeju u telu zene tu mogu da prežive i do sedam dana jer se radi o prirodno povoljnim uslovima za njihov zivot.

Spermatozoide uništava cista voda usled procesa razgradnje nakon termickog ili osmotskog šoka a narocito spermatozoidi stradaju od upotrebe sredstava za licnu higijenu.

Spermatogeneza

Spermatogeneza se vrši u semenim kanalićima muških polnih žlezda (testisa). Započinje na stepenu embriona, nastavlja se neposredno pre puberteta i traje tokom čitavog života muškarca. Nasuprot oogenezi, koja kod žene traje 10-50 godina, spermatogeneza je relativno brz proces koji traje 60-65 dana.

Spermiogeneza

Da bi sazrela, spermi je potrebno od dva do tri meseca. Posle ejakulacije spermatozoidi u proseku žive još oko 72 sati a neki cak 7 dana Spermatida, iako haploidna, još uvek nije spermatozoid i da bi to postala ona mora da prođe kroz fazu spermiogeneze. U toj fazi spermatida se preobražava u spermatozoid doživljavajući visestruke promene kao sto su: obrazovanje biča (repa), formiranje akrozoma koji će pri oplođenju razložiti omotače jajne ćelije, odbacivanje najvećeg dela citoplazme da bi se ćelijska masa spermatozoida smanjila i time omogućila njegova dobra pokretljivost, i ondezacija hromatina da bi se i jedro maksimalno smanjilo. Ovako diferencirani spermatozoidi se odlažu u epididimisu (pasemeniku) gde se vrsi krajnje dozrevanje spermatozoida pri cemu oni postaju pokretni i dobijaju zaštitni omotač. Zastitni omotac se uklanja u reproduktivnim kanalima ženke procesom koji se naziva kapacitacija (maturacija – sazrevanje) nakon cega je spermatozoid sposoban i spreman da oplodi jajnu celiju.

Ejakulat

Sperma, seme ili ejakulat se sastoji od muških polnih ćelija (spermatozoida) i sekreta iz raznih žliezda (semenskih mehurića, prostate i bulbouretralnih žlezda). Svrha tog sekreta je ishrana spermatozoida i zaštita od kisele sredine koja se nalazi u vagini kao prepreka oplodnji.

Volumen

Volumen i sadržaj ejakulata zavisi od dužine perioda između ejakulacije. Prosečan volumen ejakulata se kreće od 2.75ml ili od 2 do 6 ml, veći volumen je povezan sa dužim periodom apstinencije. Ejakulat u proseku sadrži oko 180 miliona spermatozoida ali ih može biti i preko 400 miliona. Kvalitet i kvantitet sperme su važni za plodnost. Muškarac se smatra manje plodnim ukoliko količina spermatozoida padne ispod 20 miliona/ml.

Potreban je samo jedan spermatozoid da oplodi jajnu ćeliju. Zašto onda mali broj spermatozoida čini muškarca neplodnim?

Fertilan muškarac izbacuje 2 do 5 ml. ejakulata. U svakom mililitru se nalazi oko 100 miliona spermatozoida. Ukoliko koncentracija padne ispod 20 miliona spermatozoida po ml sumlja se na neki problem sa fertilnošću. 20 miliona se i dalje čini ogromnim brojem pa u čemu je problem?

Deo problema leži u tome da samo mali deo sperme koji dospeva u vaginu završava u uterusu. Od onih koji dospevaju do materice mali broj nalazi put do jajovoda a od njih mali broj nalazi put do jajne ćelije. Tako mali broj spermatozoida dospeva do jajne ćelije.

Drugi deo problema je da jajna ćelija spremna za oplodnju ne čeka prvi spermatozoid koji dospe do nje da je oplodi. Jajna ćelija je pokrivena tankim slojem koji služi kao blokada koja sprečava ulazak spermatozoida. Potreban je napad mnogih spermatozoida kako bi jedan mogao da prodre u jajnu ćeliju. Ukoliko nema puno takmičara niko neće ostati na finišu. Ovo predstavlja surovi način prirodne selekcije koja omogućava najzdravijem spermatozoidu da prenese gene na sledeće generacije.